Тест за процену знања (пре обуке) – Процена штете и преузимање ризика у пољопривреди

Овај E-тест креиран је да процени почетни ниво знања у преузимању ризика и процени штете у пољопривредној делатности. Резултати овог E-теста користиће се за подешавање делова.

Програма обуке о преузимању ризика и процени штете у пољопривреди, како би се осигурало да на крају обуке сви полазници поседују неопходан ниво знања и стручности за обављање послова везаних за процену штете у датим областима, уз одговарајући квалитет и став.

ТЕМА 1: Осигурање усева и плодова

1. Која од следећих реченица НИЈЕ ТАЧНА:

  • 1) Осигурање усева и плодова доприноси очувању стабилности прихода пољопривредних произвођача
  • 2) Осигурање усева и плодова покрива главне ризике пољопривредне производње
  • 3) Осигурање усева и плодова представља инструмент за смањење ризика
  • 4) Осигурање усева и плодова подстиче коришћење нових технологија у процесу пољопривредне производње

2. Која од следећих реченица НИЈЕ ТАЧНА:

  • 1) Сума осигурања не може премашити стварну вредност предмета осигурања
  • 2) Сума осигурања може премашити стварну вредност предмета осигурања
  • 3) Сума осигурања је максимална накнада (обештећење) које осигуравач плаћа за штету на усевима и плодовима
  • 4) Уговорне стране могу преговарати о суми осигурања кроз услове уговора односно полисе

3. Шта од наведеног се НЕ односи на уобичајена питања код осигурања усева и плодова:

  • 1) системски ризици
  • 2) негативна селекција
  • 3) висок трошак осигурања
  • 4) субјективан ризик

4. Висина накнаде из осигурања:

  • 1) увек је једнакa стварном обиму штете
  • 2) увек је мањa од стварног обима штете
  • 3) увек премашује стварни обим штете
  • 4) једнакa је стварном обиму штете или је мањa од њега, у зависности од посебних услова полисе

5. Премијска стопа изражава се у:

  • 1) новчаним јединицама
  • 2) процентима
  • 3) уделима
  • 4) стандардним конвенционалним јединицама

6. Податке о рациу штета на портфељу осигуравача (производи, усеви и плодови):

  • 1) прикупља и анализира осигуравач и могу се користити за израчунавање висине премијске стопе
  • 2) прикупља осигуравач ради достављања Министарству пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије
  • 3) представљају строго поверљиве информације осигуравача
  • 4) представљају строго поверљиве информације Народне банке Србије

7. „Премија осигурања“ је:

  • 1) новчани износ који осигураник плаћа осигуравачу на основу услова за осигуравајуће покриће који су назначени у полиси
  • 2) стопа која се односи на суму за сваку осигурану јединицу, а која се такође примењује и на одређени период осигурања
  • 3) исплата накнаде коју врши осигуравач уколико дође до осигураног случаја, а на основу услова из уговора о осигурању односно полисе
  • 4) учешће у штети које осигураник сам мора да сноси сходно условима из полисе

8. Исплата из осигурања је:

  • 1) новчани износ који осигураник плаћа осигуравачу на основу услова из осигуравајућег покрића који су назначени у полиси
  • 2) стопа која се односи на суму за сваку осигурану јединицу, а која се такође примењује и на одређени период осигурања
  • 3) исплата накнаде коју врши осигуравач уколико дође до осигураног случаја, а на основу услова из уговора о осигурању односно полисе
  • 4) учешће у штети које осигураник сам мора да сноси сходно условима из полисе

9. Премијска стопа је:

  • 1) новчани износ који осигураник плаћа осигуравачу на основу услова за осигуравајуће покриће који су назначени у полиси
  • 2) стопа (у процентима) која се примењује на суму осигурања за сваку осигурану јединицу, а такође и на одређени период осигурања
  • 3) исплата накнаде коју врши осигуравач уколико дође до осигураног случаја, а на основу услова из уговора о осигурању односно полисе
  • 4) учешће у штети које осигураник сам мора да сноси сходно условима из полисе

10. Које информације се НЕ примењују за израчунавање премијске стопе за одређеног пољопривредног произвођача:

  • 1) искуство које пољопривредни произвођач има у одређеној врсти пољопривредне производње
  • 2) технологије производње које пољопривредни произвођач примењује
  • 3) локација поља / парцеле
  • 4) евиденција о отплаћивању кредита пољопривредног произвођача

11. Осигурање од града и пожара обезбеђује:

  • 1) исплату осигурања у случају штете на усевима настале због једног од поменутих ризика
  • 2) исплату осигурања у случају штете на усевима због било ког ризика везаног за временске услове осим града
  • 3) исплату осигурања у случају штете на усевима због ризика од јаког ватра
  • 4) одбијање захтева у случају било ког од поменутих ризика

ТЕМА 2: Пољопривредна производња

12. Оптимално време сетве за озиму пшеницу одређује се сходно:

  • 1) дужини дана (обданице)
  • 2) атмосферским условима и температури земљишта
  • 3) технологији производње
  • 4) препорукама агронома

13. За сунцокрет стандардна количина семена односно број зрна по хектару износи:

  • 1) 25.000 – 30.000 зрна семена
  • 2) 42.000 – 60.000 зрна семена
  • 3) 15.000 – 20.000 зрна семена
  • 4) 65.000 – 80.000 зрна семена

14. За соју стандардна количина семена односно број зрна по хектару износи:

  • 1) 250.000 – 300.000 зрна семена
  • 2) 400.000 – 600.000 зрна семена
  • 3) 150.000 – 200.000 зрна семена
  • 4) 650.000 – 800.000 зрна семена

15. За шећерну репу стандардна количина семена односно број зрна по хектару износи:

  • 1) 50.000 – 60.000 зрна семена
  • 2) 100.000 – 110.000 зрна семена
  • 3) 150.000 – 180.000 зрна семена
  • 4) 200.000 – 220.000 зрна семена

16. За кукуруз стандардна количина семена односно број зрна по хектару износи:

  • 1) 600.000 – 650.000 зрна семена
  • 2) 500.000 – 540.000 зрна семена
  • 3) 57.000 – 75.000 зрна семена
  • 4) 40.000 – 45.000 зрна семена

17. Који усев има најкраћи вегетациони период?

  • 1) озима раж
  • 2) јара пшеница
  • 3) шећерна репа
  • 4) јари јечам

18. Који је усев најосетљивији на зимске временске услове?

  • 1) озима уљана репица
  • 2) озими јечам
  • 3) озима пшеница
  • 4) озима раж

19. Који су усеви странооплодни?

  • 1) јечам
  • 2) кукуруз
  • 3) пшеница
  • 4) соја

20. Који су усеви самооплодни?

  • 1) јечам
  • 2) кукуруз
  • 3) сунцокрет
  • 4) шећерна репа

21. Код ког усева се жетва, берба или вађење обично обављају најкасније, после жетве, бербе односно вађења свих других усева?

  • 1) јара пшеница
  • 2) озима раж
  • 3) соја
  • 4) шећерна репа

ТЕМА 3: Ризици у пољопривреди

22. Према примарној дефиницији, ризик је:

  • 1) претња
  • 2) неизвесност
  • 3) несрећни случај
  • 4) иницијални индикатор за опасност

23. Ризик је:

  • 1) неизвесност у вези са неком појавом када има две или више могућности за даљи развој догађаја
  • 2) ниво опасности који је типичан за предмет осигурања
  • 3) догађај који се десио непосредно после закључења уговора о осигурању (полисе)
  • 4) прилика за пољопривредног произвођача да оствари већу добит од продаје пољопривредних производа

24. Поплава се односи на следећи тип ризика, имајући у виду њен утицај односно ефекат:

  • 1) катастрофалан ризик
  • 2) умерени ризик
  • 3) мали ризик
  • 4) занемарљив ризик

25. Која од следећих реченица је ТАЧНА:

  • 1) може се осигурати од сваког типа ризика
  • 2) осигурање је универзални инструмент за управљање ризиком за све врсте ризика
  • 3) осигурање је посебно потребно уколико постоји могућност наступања катастрофалног ризика
  • 4) осигурање се препоручује ради смањивања и чистог и спекулативног ризика

26. Шта је мана осигурања као алатке за ублажавање ризика:

  • 1) релативно ниска цена
  • 2) осигураник често има мање мотивације да се ангажује на мерама за спречавање штете пошто закључи полису осигурања
  • 3) могућност да се олакша економско функционисање правних лица и/или обезбеди виши стандард живота и благостање за појединце
  • 4) губици односно штета покривени су исплатом обештећења

27. У којој фази вегетације су жита најосетљивија на штету коју може изазвати град:

  • 1) у почетним фазама вегетације
  • 2) пре цветања
  • 3) у каснијим фазама вегетације (цветање, млечна зрелост, воштана зрелост, пуна зрелост)
  • 4) град је подједнако опасан у било којој фази вегетације биљке

28. Уколико проценитељ штете установи да су биљке претрпеле механичко оштећење, а да су присутни симптоми болести биљака које се везују за гљивице и да има оболелих места односно мрља, треба да сматра да је штета изазвана:

  • 1) пожаром
  • 2) градом
  • 3) сушом
  • 4) мразом

29. Штету која је настала због болести и штеточина треба дефинисати као:

  • 1) производни ризик
  • 2) биолошки ризик
  • 3) ризик иновација
  • 4) финансијски ризик

30. Које ризике покрива осигурање усева и плодова:

  • 1) озими усеви којима су штету нанели мишеви
  • 2) усеви који су претрпели штету од града и пожара
  • 3) крађа зрна жита из складишта
  • 4) лош квалитет семена озимих жита

31. Који ризик осигурање НЕ МОЖЕ да покрије због непостојања потпуне случајности као обавезног критеријума за ризик од кога се може осигурати:

  • 1) олујни ветар
  • 2) град
  • 3) штета од мишева
  • 4) пожар

ТЕМА 4: Преузимање ризика код осигурања усева и плодова

32. Преузимање ризика као пословни процес НЕ обухвата:

  • 1) осигуравајуће покриће или одбијање закључења осигурања а у вези са предметом осигурања
  • 2) израчунавање цене на основу актуарских метода
  • 3) израду смерница за управљање портфељом
  • 4) израду препорука и праћење како их осигураник спроводи у циљу ублажавања осигураних ризика

33. Зашто преузимање ризика треба да се одреди као засебан пословни процес?

  • 1) Зато што то помаже код решавања конфликата између менаџера продаје и надлежних сарадника за преузимање ризика
  • 2) Зато што то закон прописује
  • 3) На тржишту осигурања у Србији нема професионалних сарадника за преузимање ризика за област пољопривреде
  • 4) Управљање ризиком у портфељу осигурања представља основу економске стабилности осигуравача; самим тим, стручњаци који се баве преузимањем ризика у области пољопривреде морају бити ангажовани кроз стални радни однос

34. Преузимање ризика НЕ обухвата:

  • 1) одређивање фактора који могу увећати вероватноћу да се повећа рацио штета на портфељу
  • 2) израчунавање премијски стопа (тарифе осигурања) за дефинисану врсту производа осигурања
  • 3) успостављање коефицијената обраде штете
  • 4) дефинисање стандардних / додатних услова полисе осигурања

35. Сарадници за преузимање ризика:

  • 1) врше актуарске калкулације
  • 2) обављају стручне послове на корелацији тарифа
  • 3) нису везани за одређивање тарифа
  • 4) врше процену штете

36. Политика преузимања штете обично се одређује:

  • 1) квартално
  • 2) месечно
  • 3) годишње
  • 4) на неколико година

37. Код пријаве на осигурање клијент није доставио никакве информације о фази вегетације усева. Сарадник за преузимање ризика треба да:

  • 1) одбаци пријаву
  • 2) захтева од службеника односно агента осигурања да изврши преглед усева и да одреди вегетациону фазу
  • 3) затражи од надзорника усева / проценитеља штете да спроведе преглед усева пре закључења осигурања
  • 4) изда полису осигурања клијенту потпуно изостављајући фазу претходног прегледа

38. Процес преузимања ризика НЕ обухвата:

  • 1) анализу почетних података
  • 2) преглед усева пре закључивања осигурања
  • 3) одређивање цена по основу ризика
  • 4) процену штете

39. Шта НЕ треба да се наведе у пријави за осигурање?

  • 1) временска прогноза за следећи месец
  • 2) датуми сетве
  • 3) карактеристике квалитета семена
  • 4) број парцела за које се тражи осигурање

ТЕМА 5: Претходни преглед ради осигурања усева и плодова

40. Главни циљ претходног прегледа који се врши пре закључења осигурања је следећи:

  • 1) добијање информација о сорти, хибриду и репродуктивном капацитету датог усева
  • 2) доношење одлуке о томе да ли се пољопривредно газдинство може осигурати, као и одређивање износа премије осигурања
  • 3) процена биолошког приноса датог усева
  • 4) утврђивање постојања штеточина и болести и њихов утицај на стање усева

41. Претходни преглед треба да се изврши:

  • 1) само за усеве велике вредности
  • 2) за усеве који су у великој мери присутни на пољопривредном газдинству
  • 3) за све усеве који ће бити предмет осигурања
  • 4) за све усеве на пољопривредном газдинству

42. Који од предвиђених услова су најважнији током претходног прегледа како би се избегли евентуални будући спорови о резултатима прегледа:

  • 1) у складу са стандардима за преглед – када се ради о житним пољима претходни преглед одн. извиђај треба да се обави на мање од 800 ха дневно
  • 2) присуство представника пољопривредног газдинства у свим фазама прегледа и потврда таквог присуства која се доказује његовом/њеном фотографијом на парцели
  • 3) стављање на увид идентификационог документа стручњака који врши преглед усева
  • 4) коришћење уређаја са ГПС навигацијом како би се избегло да се прегледају поља која нису пријављена за осигурање

43. За евидентирање прегледаних парцела и локације места на којима се врши узорковање стручњак треба да примени следеће:

  • 1) уређај са ГПС навигацијом
  • 2) склопиви оквир
  • 3) мерну траку
  • 4) дигитални фото-апарат

44. Најмањи број места за узорковање на терену када је површина за преглед 35 ха треба да буде:

  • 1) 4 места за узорковање
  • 2) 3 места за узорковање
  • 3) 5 места за узорковање
  • 4) најмањи број одређује проценитељ или стручњак који излази на терен ради прегледа

45. Најмањи број места за узорковање на терену када је површина за преглед 20 ха треба да буде:

  • 1) 2 места за узорковање
  • 2) 4 места за узорковање
  • 3) 3 места за узорковање
  • 4) најмањи број одређује проценитељ или стручњак који излази на терен ради прегледа

46. Обавезни услов током прегледа усева је:

  • 1) присуство представника осигураника (пољопривредни произвођач)
  • 2) присуство адвоката/правника
  • 3) присуство управника или главног руководиоца пољопривредног газдинства
  • 4) присуство главног рачуновође пољопривредног газдинства

47. Када се ради преглед усева, стручњак треба да обави израчунавање броја биљака:

  • 1) са левог руба парцеле
  • 2) са десног руба парцеле
  • 3) унутар парцеле
  • 4) из аутомобила

48. Ради мерења густине (склопа) биљака, стручњак треба да користи:

  • 1) уређај са ГПС навигацијом
  • 2) свеску и оловку
  • 3) склопиви оквир, мерну траку или штапове одговарајуће дужине
  • 4) калкулатор

49. Ради мерења склопа пшенице мерни оквир треба поставити:

  • 1) под 45 степени у односу на редове
  • 2) дуж редова
  • 3) дуж левог руба парцеле
  • 4) начин постављања мерног оквира није важан

50. Током прегледа који претходи закључивању осигурања треба снимити фотографије:

  • 1) сваке прегледане парцеле
  • 2) свих зграда (објеката) на пољопривредном газдинству
  • 3) само парцела на којима је настала штета (осигурани догађај)
  • 4) осигураних и суседних парцела

ТЕМА 6: Процена штете код осигурања усева и плодова

51. Осигурање усева и плодова важеће је:

  • 1) пре него што почне жетва, берба односно вађење
  • 2) до завршетка жетве, бербе односно вађења
  • 3) до датума прегледа усева пре него што почне жетва, берба односно вађење
  • 4) до датума предавања статистичких извештаја надлежним државним службама

52. Најбољи период за последњи излазак на терен ради процене штете код озимих жита је:

  • 1) 10-15 дана пре планираног датума жетве
  • 2) 30 дана пре планираног датума жетве
  • 3) на дан када жетва почиње
  • 4) 2 дана пре планираног датума жетве

53. Случај тоталне штете код осигураног усева сматра се да је настао када је:

  • 1) ниво неоштећених биљака једнак или мањи од 20% у односу на осигурани принос
  • 2) ниво неоштећених биљака једнак или мањи од 30% у односу на осигурани принос
  • 3) ниво неоштећених биљака једнак или мањи од 40% у односу на осигурани принос
  • 4) ниво неоштећених биљака једнак или мањи од 50% у односу на осигурани принос

54. Да би се дефинисао биолошки принос усева, најмањи број места за узорковање на парцели површине 30 ха треба да буде:

  • 1) 5 места за узорковање
  • 2) 4 места за узорковање
  • 3) 3 места за узорковање
  • 4) одређује га управник или руководилац осигураног пољопривредног газдинства

55. Следећа опрема НЕ МОЖЕ да се користи ради утврђивања склопа усева:

  • 1) оквир квадратног облика
  • 2) четири штапа дужине 0,5 м или 1 метар
  • 3) мерна трака (уже)
  • 4) уређај са ГПС навигацијом

56. Ризици које НЕ покрива осигурање усева и плодова:

  • 1) физичко деловање на биљке
  • 2) топлотно деловање на биљке
  • 3) смањење приноса због инсеката, закоровљености или неодговарајућих технологија обраде земљишта
  • 4) штета од пожара

57. Када се процењују губици односно штета коју је пожар изазвао на житу примењује се следећи обим штете:

  • 1) 100%
  • 2) 90%
  • 3) 70%
  • 4) 50%

58. Када се процењују губици односно штета коју је пожар изазвао на соји примењује се следећи обим штете:

  • 1) 70%
  • 2) 80%
  • 3) 100%
  • 4) 110%

59. Обавезан услов за процену стварног приноса усева и поступак процене штете је:

  • 1) присуство представника осигураника (пољопривредно газдинство)
  • 2) присуство представника државних органа
  • 3) присуство управника или главног руководиоца пољопривредног газдинства
  • 4) присуство главног књиговође пољопривредног газдинства

60. Ради утврђивања биолошког приноса кукуруза израчунавање броја биљака на сваком месту узорковања треба да се обави за:

  • 1) 1 квадратни метар
  • 2) 5 квадратних метара
  • 3) 10 квадратних метара
  • 4) 20 квадратних метара

61. Током прегледа парцеле и процене биолошког приноса потребне су фотографије:

  • 1) осигуране парцеле и суседних парцела
  • 2) машина за жетву, бербу односно вађење
  • 3) сваке прегледане парцеле
  • 4) само оштећених парцела

62. Ради утврђивања биолошког приноса соје при међуредном размаку од 0,50 м израчунавање броја биљака на сваком месту узорковања треба да се изврши за:

  • 1) 1 квадратни метар
  • 2) 5 квадратних метара
  • 3) 10 квадратних метара
  • 4) 20 квадратних метара

63. Ради утврђивања биолошког приноса шећерне репе израчунавање броја биљака на сваком месту узорковања треба да се изврши за:

  • 1) 1 квадратни метар
  • 2) 5 квадратних метара
  • 3) 10 квадратних метара
  • 4) 20 квадратних метара

64. Ради утврђивања биолошког приноса стрних жита (пшеница, јечам) израчунавање броја биљака на сваком месту узорковања треба да се изврши за:

  • 1) 1 квадратни метар
  • 2) 5 квадратних метара
  • 3) 10 квадратних метара
  • 4) 20 квадратних метара

65. Највећи обим штете од града за соју у фази раста када су потпуно формиране махуне са зрнима сматра се да је:

  • 1) 60%
  • 2) 70%
  • 3) 80%
  • 4) 90%